NAJČEŠĆI MITOVI O UČENJU PROGRAMIRANJA
Postoji mnogo mitova i uverenja o tome ko može a ko ne može da postane programer. Većina njih nije istinita. Među našim alumnijima (a već ih je preko 10.000!) postoje stvarni primeri koji opovrgavaju neke od rasprostranjenih mitova. Odlučili smo da razvejemo najčešće zablude koje se tiču IT industrije.
Jedan od najčešćih mitova na koje nailazimo jeste:
#MIT: PREVIŠE SAM STAR(A) DA NAUČIM PROGRAMIRANJE/TESTIRANJE/UX DIZAJN.
To nije istina. Svako životno doba je dobro za učenje nove veštine. A naročito veštine koja se tiče industrije poput IT-a, koja je u tolikoj meri orijentisana ka budućnosti. Da bismo se prilagodili brzim promenama koje se dešavaju svuda u svetu neophodno je da promenimo to kako razmišljamo o obrazovanju i nauci. Celoživotno učenje je u tom pogledu jako važan koncept i pomoću njega se možemo uhvatiti ukoštac sa izazovima savremenog sveta.
Naš najmlađi polaznik je imao 18 godina, a najstariji 58 godina. Broj godina ovde nije važan. Ono što je bitno je želja za učenjem i posvećenost. Prema tome, ako mislite da ste previše stari da biste ušli u svet IT-a, grešite. Štaviše, ljudi koji već imaju drugog profesionalnog iskustva su jako traženi kod poslodavaca. Zašto? Zato što takvi ljudi već znaju kako se izlazi na kraj sa raznim situacijama.
Drugi najčešći mit, odmah posle starosti, jeste:
#MIT: TREBA MI DIPLOMA IZ RAČUNARSTVA DA BIH NAŠAO/NAŠLA POSAO KAO PROGRAMER.
Ni ovo nije istina. Godine 2019. StackOverflow je sproveo istraživanje na velikoj grupi profesionalnih programera. Pitali su 71 800 developera šta su završili, i ispostavilo se da je tek oko pola njih imalo diplome iz informatike.
Štaviše, diploma iz IT studija ne garantuje spremnost za stvarni rad u ovoj profesiji. Tokom studija fokus je uglavnom na teoretskom znanju, čak i kad je polje IT-a u pitanju. Stoga je svakako neophodna praksa. Poslodavci su svesni toga, pa zato više vode računa o portfoliju i konkretnim veštinama potencijalnih kandidata nego o njihovom formalnom obrazovanju.
Većina naših polaznika nije imala nikakvo prethodno tehničko obrazovanje, a danas uveliko rade kao programeri.
Razvejali smo, dakle, najveće zablude koje se sreću kod ljudi koji žele da uđu u IT svet. Koje su još zablude preostale?
#MIT: S OBZIROM NA MOJE VEŠTINE, NEMA ŠANSE DA NAUČIM DA PROGRAMIRAM
Ne mora da znači. Sve vaše dosadašnje iskustvo predstavlja jedinstven skup veština koje vam mogu biti korisne na ovaj ili onaj način u novoj industriji. Ako na trenutnom poslu koristite alatke poput Excela na naprednom nivou, to će vam, na primer, olakšati učenje programiranja od nule.
A šta ako nemate takvo iskustvo, da li to znači da nemate nikakve šanse? Naravno da ne! Istina je da biste morali da nadoknadite propušteno u nekoj meri. Ali ako imate pristup kvalitetnim materijalima koji su pogodni za početnike, nadoknadićete sve vrlo brzo.
Među našim polaznicima su ljudi iz najrazličitijih branši: bivši građevinski radnik, geolog, grafički dizajner, regruter, vojno lice, pa čak i jedan pogrebnik! Godine starosti, pol i prethodno radno iskustvo nisu faktori koji određuju možete li da programirate.
Ono što jeste važno su vaša motivacija i upornost.
Još jedan od mitova koji često srećemo jeste:
#MIT: DIPLOMA SA FAKULTETA ILI SA KURSA JE DOVOLJNA DA BI SE DOBIO POSAO U IT-U
Ovo zapravo nema mnogo dodira sa realnošću. Diploma sa fakulteta ili završavanje kursa ne garantuje da ćete odmah dobiti posao. Vaš budući poslodavac će pre svega želeti da testira vaše veštine i poznavanje praktičnih problema. Zato je rad na novim projektima i kontinualno učenje toliko bitno kada se uči programiranje, testiranje ili UX dizajn. Bez prakse sigurno nećete napredovati i razvijati se, a poslodavci neće juriti da vam ponude posao u svojoj firmi. Vaše znanje mora biti praktično. Razume se, teorijske veštine će vam takođe biti od koristi u karijeri, ali za druge, naprednije stvari. Na samom početku, praktične veštine su one koje igraju ulogu.
Ako želite da uđete u svet IT-a zato što mislite da ćete odmah zarađivati 4 000 dolara neto, onda se, nažalost, varate.
#MIT: OTPOČETKA ĆU (TJ. KAO JUNIOR) ZARAĐIVATI 4 HILJADE DOLARA MESEČNO
Ovo je jedan od najučestalijih mitova o IT industriji. Nažalost, kao i u bilo kojoj drugoj industriji, vaš staž i iskustvo se vrednuju u IT-u. Junior (u zavisnosti od firme) može da računa na to da na početku zarađuje prosečno 700 evra neto. Naravno, vaša zarada će rasti srazmerno vašem iskustvu. Prednost rada u IT industriji je to što je moguće vrlo brzo uvećati zaradu do željenog iznosa. Međutim, da biste to postigli morate neprestano učiti, upuštati se u nove projekte i napredovati. Ali sve to se odigrava brže nego u drugim branšama!
Da li smo odagnali vaše sumnje o učestalim uverenjima u vezi s tim ko može postati programer i koliko para se zapravo zarađuje u IT-u? Nadamo se da jesmo. IT sektor je izuzetno dinamična industrija koja se stalno razvija i orijentisana je ka budućnosti. Ako želite da se okušate u njoj i započnete vašu avanturu u IT-u – pogledajte naše kurseve koji će vas spremiti za ulazak na IT tržište rada.
Kursevi programiranja, testiranja i UX dizajna.