Back to Top
Autor: Editorial Office

KAKO POSTATI PROGRAMER (VODIČ ZA POČETNIKE)

programerkarijera u it-uučenje programiranjaprogramski jezikback-endfront-endit industrija

Odlučili ste da ćete postati programer i... šta sad? Gde da počnete, kako da isplanirate karijeru u IT industriji, i zašto ne bi trebalo da odustanete od te odluke? Pokušaćemo da pružimo odgovor na sva ova pitanja.

SREDNJOŠKOLAC SAM. VEĆ IMAM PUNO RADNO VREME. NA PRODILJSKOM ODSUSTVU SAM. KAKO DA KRENEM SA PROGRAMIRANJEM?

IT industrija je zaista ogromna. Ako umete da programirate, otvara vam se bezbroj prilika za rad.

Da biste ste upustili u ovu avanturu bilo bi dobro za početak da naučite malo da kodirate. Pred vama je više mogućnosti. Srećom, studiranje IT-a više nije obavezan preduslov, i tek poneka korporacija i dalje izbegava zapošljavanje ljudi bez diplome iz ove oblasti. Bez obzira na to, nećemo obezvređivati taj izbor. Studije sigurno pružaju širok pogled na polje IT-a i pomažu vam da naučite kako se stiče znanje, ili bi bar trebalo to da učine.

Međutim, ako ne možete da izdvojite pet godina svog života za studiranje, možete se opredeliti za samostalno učenje, možete pohađati onlajn obuke, ili pak otići u intenzivan programerski centar za obuku. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, naravno, ali uz posvećenost i disciplinu, svaka od njih će vam omoguiti da brzo ovladate veštinama koje su vam potrebne da biste dobili posao kao junior developer. Kada kažemo ’brzo’, na šta tačno mislimo? To zavisi od vas, ali ako se odlučite za centar za obuku, moći ćete da zaradite ovu titulu posle samo dva meseca.

ŠTA JE TAČNO PROGRAMIRANJE? ŠTA TAČNO UČITI? KAKO ĆE MOJI IZBORI ODREDITI BUDUĆA PROFESIONALNA OPREDELJENJA?

Programerske veštine su vrlo širok pojam. Nema mnogo programera koji poznaju sve programske jezike i koji su podjednako dobri u svima njima. U veb programiranju, koje se tiče razvoja vebsajtova i aplikacija, različite veštine su neophodne za front-end u odnosu na back-end. A to su samo neki od tipova programiranja. Vredi imati predstavu o tome šta podrazumevaju različita programerska opredeljenja. Front-end se tiče vizuelnog aspekta vebsajtova, i to je deo koji korisnici date stranice prvo vide. Front-end koristi tehnologije i programske jezike koji se najbrže razvijaju. Zato su žudnja za stalnim razvojem i osećaj za estetiku važni ako hoćete da postanete cenjen front-end developer. Back-end je mozak aplikacije. On obrađuje podatke koje je preuzeo front-end i tu se vrše najkomplikovanije kalkulacije i komuniciranje sa serverom.

„Front-end i back-end koriste različite programske jezike, tako da kada budete birali koji ćete programski jezik prvo savladati, treba da imate na umu da će ta odluka uticati na vaš dalji put. Naravno, kada savladate jedan jezik, posle će vam biti mnogo lakše da naučite druge programske jezike. Međutim, ako želite odmah da počnete da radite trebalo bi da steknete veštine koje su kompatibilne i pomoću kojih ćete moći da rešavate probleme u konkretnoj oblasti“, kaže Jacek Thoževski, ko-osnivač i predavač u IT školi Coders Lab.

KOJI PROGRAMSKI JEZICI SU NAJVIŠE ORIJENTISANI KA BUDUĆNOSTI?

Nije lako dati odgovor na ovo pitanje. Nove tehnologije se razvijaju takvim tempom da je teško predvideti koji će jezici biti najpopularniji za pet ili deset godina. Treba motriti na poteze tehnoloških giganata kao što su Google ili Apple, jer su oni ti koji pokreću nove trendove i oblikuju tržište. Jedna od novosti koju će budućnost verovatno doneti jeste kvantno programiranje, međutim i dalje je teško pronaći stručnjake ili obuke u ovoj grani programiranja. S druge strane, utešno je to što se većina programskih jezika pravi u skladu sa jednom od dve paradigme programiranja: funkcionalno programiranje ili objektno programiranje. Zahvaljujući ovoj činjenici, učenje novih jezika koji su zasnovani na jednoj te istoj paradigmi ne podrazumeva učenje od nule.

KAKO DO PRVOG POSLA?

Poslodavci pri zapošljavanju novih ljudi obraćaju pažnju na niz veština. Na vama je da pokažete sposobnost da samostalno nađete odgovore na probleme, kao i da pokažete želju za neprestanim razvojem i napretkom.

„Čak i iskusni veb developeri moraju da prošire listu svojih kvalifikacija kako bi ostali u toku sa tržištem tehnologije, koje se stalno menja. Mlad veb developer će sigurno naići na prepreke i to ne treba da ga obeshrabri. Samo zato što nijedno od 30 isprobanih rešenja ne daje željene rezultate, ne znači da 31. ideja neće biti ta koja će najzad upaliti“, kaže Agata Malec, predavač u Coders Labu.

Najbolji način da istaknete svoje kvalifikacije jeste portfolio sa projektima koje ste već završili. To ne mora biti ništa komplikovano, ali je pre svega važno da su svi projekti realizovani pomoću tehnologija koje firma kod koje apliciramo koristi, a takođe je važno da rešavaju problem i da su funkcionalni. Primer toga može, recimo, biti sajt koji ste napravili, blog ili jednostavna aplikacija.

„Meke veštine“ na koje poslodavci obraćaju pažnju su sposobnost za timski rad (svi su ubeđeni da su kadri za timski rad, ali to nije uvek tako), sposobnost da se radi pod vremenski pritiskom, kao i poznavanje tehničkog žargona.

Kad se prijavite za posao u određenoj firmi, obavezno proverite da li se u toj firmi radi sa tehnologijom sa kojom ste upoznati. U „firmi iz snova“ ćete naći program profesionalnog razvoja za juniore – imaćete mentora koji neće smao proveravati vaš rad nego i biti vaš „heroj“, koji će vas uputiti u sve komplikovanije tajne kodiranja.


Najnovije vesti: